Močvarna staništa i voda
Svetski dan vlažnih staništa obeležava se 2. februara, a ove godine tema je “Močvarna staništa i voda“ kojom se posebna pažnja posvećuje močvarama kao izvoru slatke vode.
Dana 2. februara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru potpisana je Konvencija o vlažnim staništima (močvarama) od međunarodne važnosti, naročito kao staništa ptica močvarica. Konvencija svaku zemlju potpisnicu obavezuje na opšte očuvanje močvara na vlastitoj teritoriji i predstavlja okvir za međunarodnu saradnju u zaštiti i održivom korišćenju močvarnih staništa. Do sada joj je pristupila 171 država s čak 2.331 vlažnim područjem od međunarodnog značaja koji zauzimaju ukupnu površinu od preko 2,1 miliona kvadratnih kilometara.
Vlažna ili močvarna područja su staništa koja su stalno ili privremeno prekrivena vodom. To su reke i jezera, ali i poplavne livade i šume te morska obala i koralni grebeni. Urbana vlažna područja nalaze se u naseljima ili njihovoj bližoj okolini pa su vrlo važna zbog svog doprinosa zdravlju gradskog stanovništva i poboljšavanju kvaliteta vazduha.
Osim toga, močvarna staništa pročišćavaju vodu jer biljke iz vode koriste hranjive materije i talože sedimente, a takav se prirodni proces koristi u uređajima za prečišćavanje vode u nekim gradovima. U močvarna staništa ubrajaju se sve stalne ili povremene stajaće i tekuće vode, poplavne šume, travnjaci, kao i obale mora, a ribnjaci i solane su vlažna staništa koja je stvorio čovek. Močvarna staništa su od velike važnosti zbog svojih ekoloških svojstava, funkcija i ekonomskih vrednosti, predstavljaju jednu od najvećih vrednosti biološke i pejzažne raznolikosti, a za njih je vezano i više od 40 % vrsta biljaka i životinja. Vrednost močvarnih staništa vezana je i za obnavljanje zaliha podzemnih voda, učvršćivanje obala, zadržavanje hranjivih materija i sedimenata, ublažavanje klimatskih promena i prečišćavanje vode. Zaštita, obnova i odgovorno korišćenje potencijala močvarnih staništa ključ je očuvanja bioraznolikosti.
Močvare osiguravaju više od milijardu radnih mesta i pružaju usluge ekosistema u vrednosti od 47 milijardi dolara godišnje.
Močvarna staništa su najugroženiji ekološki sistemi, zbog isušivanja, zagađivanja i prekomernog iskorišćavanja njihovih resursa. Od početka 18. veka izgubljeno je gotovo 90 % močvarnih područja u svetu. Stoga Ramsarska konvencija ima za cilj da zaustavi taj pad i osigura očuvanje i održivo korišćenje svetskih močvara, kako u svrhu očuvanja biološke raznolikosti, tako i u svrhu osiguranja dovoljno prirodnih resursa za ljude koji zavise od močvarnih sistema. Vlažna staništa imaju i naročitu važnost u odbrani od poplava jer nizijska reka s očuvanim obalnim područjem u koju se izliva tokom visokih vodostaja predstavlja najbolji način odbrane od poplava i ublažavanja visokih voda. Ovogodišnjom temom Svetskog dana močvarnih vlažnih staništa posebna se pažnja posvećuje močvarama kao izvoru slatke vode te se podstiču akcije na njihovom obnavljanju i zaustavljanju njihovog gubitka. Celi se svet suočava sa rastućom krizom nedostatka slatke vode koja predstavlja veliku pretnju čitavom čovečanstvu i našoj planeti. Koristimo mnogo veće količine slatke vode nego što nam priroda može osigurati, a istovremeno uništavamo močvarne ekosisteme. Stoga se ovogodišnjom kampanjom naglašava doprinos močvara količini i kvalitetu slatke vode na Zemlji jer su voda i močvare povezane u nerazdvojnom vezom koja je presudna za život, našu dobrobit i zdravlje naše planete.
Više informacija o ovogodišnjem programu obeležavanja Svetskog dana vlažnih staništa pronađite na linku https://www.worldwetlandsday.org/
