Sistematika vrste
Sistematika vrste
Taksonomia:
(† izumrli rodovi i vrste)
- genus : † paleodabar – Paleocastor
- genus : † trogonteri – Trogontherium
- genus : † trogonteri kuviera – Trogontherium cuvieri
- genus : † dipoid – Dipoides
- genus : † steneofibero – Steneofiber
- genus : DABAR – Castor
- species : † dabar isiodora – Castor issiodorensis
- species: evropski dabar – Castor fiber L.
- (subspecies: evropski dabar skandinavski- Casror fiber fiber)
- (subspecies: evropski dabar elba – Castor fiber albicus)
- (subspecies: evropski dabar francuska – Castor fiber galliae)
- (subspecies: evropski dabar vistula – Castor fiber vistulanus)
- (subspecies: evropski dabar ural – Castor fiber pohlei)
- (subspecies: evropski dabar mongolia – Castor fiber birulai)
- species: kanadski dabar – Castor canadensis (24 subspecies)
Biologija i ekologija vrste
Evropski dabar (Castor fiber L) je semiakvatična životinja i predstavlja najvećeg glodara severne hemisfere. Odrasli mužjaci dugački su 75-95 cm, od čega 30 cm otpada na rep. Dostižu težinu između 20 i 30 kg. Zdepasto tamno-smeđe telo čini ga odličnim plivačem i roniocem. Aktivan je noću. Leđa su mu pogrbljena, vrat kratak i debeo, glava široka i ka napred se sužava, čelo je pljosnato sa kratkom i tupom njuškom. Noge su kratke, snažne, zadnje nešto duže od prednjih, sa po 5 prstiju. Prsti na zadnjim nogama su spojeni plovnim kožicama. Rep je jasno odvojen od tela, u korenu okrugao, oko sredine ravan, a prema vrhu spljošten i širine je oko 20 cm. Uši su duguljaste, male, oble, skrivene obično ispod krzna. Oči su mu male sa pokretnim kapcima. Krzno dabra se satoji od gustih, svilenkastih dlaka, dužine oko 5 cm. Krzno je masno i gusto tako da sprečava dodir kože sa vodom i drži temperaturu tela. Boja krzna na leđima je tamno kestenjasto-smeda sa sivkastim tonovima, a stomak je svetliji. Prepoznatljiv je po vrlo krupnim i snažnim zubima glodačima koji su napred pljosnati i glatki, u pregrizu trobridi a gledano sa strane imaju izgled dleta i vire iz čeljusti. Kod oba pola na donjem delu trbuha u blizini analnog otvora nalaze se parne žlezde “castoreum” koje imaju neobično prodoran, jak miris i trajan gorak ukus. Sekret ovih žlezda ranije se često upotrebljavao kao balzam za ublažavanje grčeva i smirenje. Ovaj monogamni herbivor jede kore i lišce različitog drveća, a najradije vrba. Sa užitkom jede i meke gornje delove grana i mladica, dok sa starijih delova stabala guli koru. Nekada pase svežu travu u priobalju. Polno je zreo za 2-3 god. Pari se od februara do marta, a ženka nosi 107 dana, okoti 1-5 mladih koji posle 8-10 dana progledaju i tada ženka počinje da ih vodi sa sobom u vodu. Životni vek mu je do 20 god. Sklonište je u vodi ispod humke od nabacanog granja. Ako je nivo vode jako mali on će napraviti branu da bi zadržao potreban minimum dubine vode. Kod dabra kao i kod većine životinja ženka je ta koja gradi sklonište dok je mužjak samo poslušni nosač. Oboje rade preko cele godine, a leti i početkom jeseni više se igraju nego što grade. Zanimljivo je zapažanje Ficingera o promeni ponašanja dabra kad se sprema promena vremena (nevreme). On je zapazio da i po nekoliko sati pre nevremena dabrovi počinju užurbano da pregledaju građevine (humku i branu) i da ih popravljaju, a ako je potrebno, na ulazni otvor navuku granje i lišće. Dabrova humka ima jedan ulazni hodnik ili njih nekoliko, dužine 2-6 m, kojima je ulaz ispod vode. Sama humka ima jednu veliku prostoriju ispunjenu fino izgriženim iverjem na podu i nekoliko pomoćnih „ostava“. Svaka humka ima u skrivenim delovima šume podzemne jame koje koristi kao nužni izlaz.
