Upoznaj invazivnu stranu vrstu – cigansko perje - Zasavica

Pogled na Zasavicu s Vizitorskog centra

Pogled na čamce s Vizitorskog centra

Priroda Zasavice

Ptica na Zasavici

Zasavica - pogled na Vizitorski centar

Zasavica - Specijalni rezervat prirode > #Sava TIES > Upoznaj invazivnu stranu vrstu – cigansko perje

Upoznaj invazivnu stranu vrstu – cigansko perje

Objavljeno: 18.01.2021. | Kategorije: #Sava TIES, Najvažnije, Opšte

Cigansko perje je zeljasta višegodišnja biljka robusne građe, visine od 80 do 150 cm. Ima razgranatu mrežu korenja koje je poput podanka (podzemne stabljike). Iz ovih delova vrlo uspešno rastu nove stabljike te je ova biljka izrazito uspešna u vegetativnom razmnožavanju. Cvetovi su maleni i skupljeni u velike cvatove lepog i slatkastog mirisa te krem do grimiznocrvene boje. Oprašuju ih insekti. Listovi su smešteni nasuprot i dugački od 15 do 25 cm. Cveta od juna do avgusta, a u jesen razvija plodove dugačke oko 8 cm koji podsećaju na papagaja. Potiče s istoka Severne Amerike. Unesena je u Evropu u 17. veku kao ukrasna biljka, a i danas se može naći u mnogim baštama. U literaturi se za Hrvatsku prvi put navodi u 19. veku. Prvenstveno se pojavljuje na staništima narušenog kvaliteta pod ljudskim delovanjem i gde nisu rasprostranjeni njeni prirodni konkurenti. Najviše se može naći na zapuštenim poljima i pašnjacima, uz doline reke, uz puteve i železničke pruge, na rečnim nasipima i slično.

Na početku se mislilo da je moguće iskoristiti ovu biljku na puno načina. Mlade izdanke moguće je jesti nakon natapanja u toploj vodi te je u tom slučaju neka vrsta zamene za špargle, ali je kasnije otkriveno da su u tom stadijumu blago toksične. Od cvetova se pravio sok, vino te eterična ulja, dok se od „dlake“ semenki izrađivala svila i izolacioni materijal, iz semenki se cedilo ulje, a njen mlečni sok pokušavao se koristiti za izradu prirodne gume. Zbog svega toga čak je i uzgajana krajem 19. veka. Ubrzo se ispostavilo da je u navedene svrhe ekonomski potpuno neisplativa. Jedini način upotrebe koji je isplativ je pčelarstvo, tj. za proizvodnju meda. Uzrokuje velike direktne štete zarastajući plodnu zemlju, vinograde, mlade nasade šuma te železničke pruge. Sprečava rast prirodnih zajednica biljaka. Njeno uklanjanje veoma je skupo.

Kako je uklanjati?
Prskanje herbicidima pokazalo se kao najučinkovitija metoda uklanjanja, no ona se ne sme primjenjivati u blizini vodenih staništa i u zaštićenim područjima. Za smanjivanje brojnosti dobra je učestalo košenje koje je ujedno i zdravija opcija za čoveka i prirodu. Moguće je koristiti i ispašu ovaca, ali ih uglavnom treba ograditi na manju površinu kako bi ih se prisilili da pojedu i cigansko perje te se zbog zdravlja životinja ova metoda ne sme koristiti duže vreme.

Jeste li znali?
Svi delovi biljke sadrže mlečni sok koji je otrovan i uzrokuje proliv, otežano disanje, grčeve i probleme u ravnoteži.