Analiza magarećeg mleka
Istorijski osvrt
U novije vreme zaboravljeno, u drvena vremena korišćeno, magareće mleko polako pronalazi svoj put. Sudeći po Konstantinu Jirečeku i njegovoj Istoriji Srba kao i po Hodoskom zborniku iz XIV veka i po Fisiologiji iz XV veka magareće mleko se od davnina koristilo na ovim prostorima. Korišćeno je kao lek za stare rane.
Stari narodi su magareće mleko visoko cenili. Poznato je da se egipatska kraljica Kleopatra kupala u njemi da bi očuvala lepotu svoje kože, a korišćeno je i kao jedna vrsta dezinfekcionog sredstva. Grci su ga smatrali odličnim lekom, a Rimljani luksuznim pićem. Hipokrat ga je preporučivao za razne vrste bolesti, kao i za trovanja i rane. On je zabeležio i recept za jedan od prvih tretmana protiv akni i rosace-e. Pored ostalih sastojaka osnovu je činilo magareće mleko. Ta mešavina se zatim držala na suncu nekoliko dana. Dobijena mikstura je predstavljala prirodni ovlaživač i tretman za crvenilo kože i akne. Mnogo vekova kasnije ovaj tretman je medicinski potvrđen. U 19. i na pocetku 20-og veka mnogi su ga koristili kao lek. U isto vreme, posebno u Parizu osnovano je mnogo prodavnica magarećeg mleka gde su žene iz viših slojeva mogle da kupuju ovo dragoceno piće. Kasnije su se te prodavnice pretvorile u prodavnice mleka za bebe za one majke koje nisu mogle da doje. Bolnica „Hospital des Enfants Assistes“ je dugi niz godina držala magarce upravo za ovu namenu.
Savremene analize
Magareće mleko ima revitalizujuće dejstvo na ceo organizam. Veoma je efikasno u otklanjanju problema na koži, kao i za jačanje imunosistema, za oporavak i protiv hroničnog umora. Njegovi sastojci su izuzetno korisni za sportiste, trudnice, bebe i astmatičare. Magareće mleko regeneriše crevnu floru. Ono je nalik majčinom mleku i zbog toga ga ljudski organizam jako dobro vari.
Iako sadrži upola manje masti od kravljeg, ono sadrži znatnu količinu hranljivih sastojakai bogato je vitaminima C, B i D12. Izuzetno je bogato imunoglobulinima koji ga čine savršenim pićem za prevenciju i borbu protiv virusnih i bakterioloških agresora koji se najčešće javljaju zimi: prehlade, bronhitis, itd.
Magareće mleko se pije bez potrebe za pasterizacijom, jer nasuprot kravljem magareće mleko ne sadrži nikakve bakterije, belje je i lakše od kravljeg i sadrži niži procenat masti. Magareće mleko sadrži samo 0,6gr masti u 100gr svežeg mleka, što je znatno manje u odnosu na 3,7gr koliko prosečno sadrži kravlje mleko. Sadržaj proteina je ono što čini značajnu razliku u odnosu na kravlje mleko. Prosečan sadržaj proteina je 1,72gr i karakteriše ga malo učešće kazeina.
Činjenica da je magareće mleko toliko slično ljudskom, veoma je značajna, jer svojim sastavom ne izaziva nikakve alergije za razliku od kravljeg koje kod 4% novorođenih beba izaziva alergije, koje se najčešće prevazilaze tek u dobi od 3 godine.
Magareće mleko takođe sadži 60 puta više vitamina C nego kravlje i budući da ima vitamina A, D i E i da je bogat izvor kalcijuma i fosfora može se tretirati kao nutricionistički zlatni rudnik. Ovo mleko takođe sadrži imunoglobulin – protein koji deluje kao antitelo i ojačava imunosistem.
Magareće mleko sadrži veliku količinu enzima koje ga definiše kao odličan antibiotik.
Magareće mleko je posebno dobro za sledeće kategorije:
- decu koja su alergična na proteine koji se javljaju kod tradicionalnih vrsta mleka (koza, krava, itd.)
- decu uopšte, jer pojačava rast
- starije osobe sa problemom osteoporoze
- brzi oporavak
- one koji se hrane zdravo i prirodno
Omega 3, Omega 6
Za magareće mleko frakcija lipida predstavlja visok nivo esencijalnih masnih kiselina. Masne kiseline su kvalifikovane kao esencijalne zato što ih organizam proizvodi u malim količinima, ako je uopšte u stanju da ih proizvede, pa se zato potrebna količina mora obezbediti iz svakodnevne ishrane u obliku odgovarajuće zamene.
Linoleic (omega 6) i linolenic (omega 3) su prisutne u znatnoj meri (8,15% i 6,32%) od ukupnih masnih kiselina. Prisustvo poluzasićenih masnih kiselina čini magareće mleko superiornim u odnosu na kravlje (samo 2,9% ukupnih masnih kiselina) čini ga sličnijim majčinom mleku (11,3% od ukupnih masnih kiselina).
Esencijalne masne kiseline imaju veoma velik uticaj na razvoj mozga i retine. Omega 3 igraju glavnu ulogu u zaštiti srca, pošto učestvuju u korekciji rada kardiovaskularnog sistema, pomažu u borbi protiv tromboze, regulišu srčani ritam i pospešuje prevenciju srčanih problema. Neke skorašnje studije bi mogle pokazati da su masne kiseline dobre i u borbi protiv uzročnika Alchajmerove bolesti, kao i nekih vrsta kancera. Omega 6 su veoma bitne za kozmetiku.
Pored nezasićenih masnih kiselina magareće mleko sadrži i velik broj vitamina:
- Vitamin A – bitan za obnavljanje ćelijske membrane, omogućava koži da se regeneriše, a istovremeno smanjuje efekte starenja kože
- Vitamin B2 – čiji nedostatak može dovesti do ozleda kože i sluzokože, tako d anjegovo prisustvo u mleku kroz biološku aktivnost može znatno da poboljša otpornost
- Vitamin C ima antioksidacionu ulogu i veoma je tražen u kozmetici; usporava proces starenja i ubrzava mehanizme ozdravljenja
- Vitamin E je poznat kao esencijalni i antioksidativni jer usporava starenje kože i obezbeđuje stabilnost ćelijske strukture.
Mineralne soli u magarećem mleku omogućavaju koži da bude čista. Oslobađaju kožu mrtvih ćelija i tako ostavljaju prostor ćelijama koje žive na površini kože. Mleko takođe uslovljava rast ćelija. ono sadrži znatnu količinu lipida koji obezbeđuju ishranjenost kože. Esencijalne masne kiseline kao što su omega 6 pomažu koži d abolje upije vitamine. Omogućavaju koži da postane elastična i obezbeđuju prevenciju za bolesti kože poput ekcema i psorijaze.
Izvodi iz štampe o magarećem mleku
magareće mleko je pozdravljeno kao tajna dugog života porodice iz Ekvadora. Ali da li ima ikakve naučne podrške u tome za mleko za koje se tvrdi da je najsličnije ljudskom? Dugovečnost najstarije žene na svetu Marije Ester de Kapovila iz Ekvadora je dočekana oberučke od strane nutricionista. Marija de Kapovila je umrla u 116. godini. Oliver Deniz iz jedne belgijske farme magaraca je rekao da je bio iznenađen tim priznanjem. Gospodin Deniz ima najproduktivniju evropsku mlekaru magarećeg mleka koja daje 2000-3000 litara mleka svake godine. Polovina proizvodnje odlazi u izradu kozmetičkih preparata. Ostataj se odlazi na konzumaciju, bez potrebe za pasterizacijom. nema potrebe, kaže Deniz, nasuprot kravljem magareće mleko ne sadrži nikakve bakterije. Gospodin Deniz ga je opisao kao belje i lakše od kravljeg, sa nižim procentom masti.
izvod iz:
Science & Nutrition
1. Septembar 2006.
