NA ZASAVICI PRONAĐENA TERESTRIČNA (ZEMLJANA) FORMA MODROZELENE ALGE (Cijanobakterije) (NOSTOC COMMUNE) NAJSTARIJA GRUPA FOTOAUTOTROFNIH ORGANIZAMA NA ZEMLJI
Na Zasavici tokom obilaska terena sredinom januara na lokalitetu Sadžak pronađena je sluzavo-želatinozna materija na površini zemlje koja je predgledom uzorka utvrđeno da se radi o terestričnoj (zemljanoj) formi modrozelene alge (cijanobakterije) (Nostoc commune).
Inače Cijanobakterije, cijanofite ili modrozelene alge, predstavljaju grupu fotoautotrofnih organizama. Zapravo, one su najstarija grupa fotoautotrofnih organizama na Zemlji, postoje već tri milijarde godina. Za sve to vreme zadržale su niz primitivnih karakteristika: prokariotski tip ćelije, vegetativan način razmnožavanja i nepostojanje pokretnih stadijuma. Nostoc je rod modrozelenih algi iz reda Nostocales, otkriven u XIX veku. Sve vrste ovoga roda su prokariotski organizmi koji se nalaze na trihalnom stupnju organizacije. Ćelije u končastim telima međusobno komuniciraju preko plazmodezmi. Obrazuju kolonije koje mogu biti različite veličine (neke se vide samo pomoću mikroskopa, dok neke dostižu veličinu i do 30 cm u prečniku). Kolonije su uglavnom loptaste, mada mogu imati i drugačiji izgled. Spolja imaju gust galaretni omotač (sluzav), a u unutrašnjosti je omotač ređi i tu se nalaze isprepletani konci algi. Končasto telo je nerazgranato. Obrazuju trajne spore (akinete) ako su životni uslovi nepovoljni, i tako mogu da miruju godinama dok se ne pojave povoljni uslovi za život. Vrste ovoga roda su široko rasprostranjene i nalaze se u vodi i na vlažnom zemljištu, mada češće na zemljištu. Vrste ovoga roda mogu da vežu atmosferski azot (azotofiksatori) tako da učestvuju u poboljšanju kvaliteta zemljišta. Zbog obogaćivanja zemljišta azotom mogu imati primenu u poljoprivredi. Kod vrste Nostoc commune koja živi van vode, 1988. godine
Nostoc commune
pronađen je dotad nepoznat apsorbcioni pigment UV-A/B. Ovaj pigment omogućava ne samo preživljavanje sušnog perioda već i opstanak u predelima sa visokim nivoom UV zračenja. Razmnožavaju se sporama (hormogonijama).
NOVA VRSTA VILINOG KONJICA (Еrythromma lindenii (Selys,1840)) NA ZASAVICI
Pregledom materijala sa Zasavice u Prirodnjačkom muzeju koji je tamo deponovan utvrđena je nova vrsta vilinog konjica za rezervat. Radi se o vrsti Еrythromma lindenii (Selys,1840) nađena na lokalitetu Sadžak 2020.-te godine. Tako da sad ukupan broj odonatan u rezervatu je 44 vrste.
Еrythromma lindenii (Selys,1840) kod nas poznata kao plava bistrooka device je vrsta iz familije Coenagrionidae. Na telu mužjaka ove vrste dominira plava boja. Sedmi i osmi abdomenalni segment su potpuno crni, dok je na ostalim crna, klinasta šara, a na drugom telesnom segmentu nalazi se karakteristična crna šara u obliku pehara, i oči ove vrste su plave. Ženke su žute sa plavom sredinom tela. Na svakom telesnom segmentu se nalazi crna, izdužena šara. Naseljava veće stajaće (jezera, šljunkare, duboki kanali i sl.) i sporotekuće vode bogate kiseonikom i vodenom vegetacijom (Myriophyllum sp.). Sezona letenja traje od marta do oktobra.