Umbra
Fam. Umbridae i Gen. umbra
Crnke su male ribe, nastanjuju sporotekuće i stajaće vode Evroazije i Severne Amerike. Uglavnom su vezane za muljevito dno. Karakteriše ih leđno peraje smešteno daleko nazad, blizu repa, neupadljiva kljunasta grbica i okruglasta grudna peraja, duboko podvučena, blizu ždrela. Mresti se u proleće. Porodica Umbridae ima tri roda i pet vrsta od kojih u Evropi žive dve vrste – autohtona Umbra krameri i introdukovana Umbra pygmaea. U Srbiji živi samo Umbra krameri.
Zubi se nalaze i na nepčanim kostima i na vomeru, a na vilicama su postavljeni u nekoliko nizova. Pored evropske vrste u ovaj rod spadaju i Umbra limi i Umbra pygmaea. Vrste Umbra lini (Kirtland,1841) i Umbra pigmea (Dy Kay, 1842) rasprostranjene su u centralnim i istočnim delovima Severne Amerike.
Biološke karakteristike vrste
Glava je velika, bočni deo glave i škržni poklopci prekriveni su krljuštima. Oči su krupne, bliže špicu glave. Umbra može da naraste od 13 do 15 cm (mužjaci su sitniji), a masa ribe ne prelazi 30 grama. Krljušti su krupne, bez izraženog centra i radijalnih kanalića. Telo je crvenkastosmeđe boje. Po glavi i bokovima se uočavaju nepravilno razbacane tamne pege. Duž gornje polovine tela proteže se svetložuta pruga. Usta su relativno mala a rilo kratko. Zubi su slabo razvijeni. Ima sposobnost da koristi atmosferski kiseonik tako da u nepovoljnim uslovima može izdržati preko 10 sati bez vode. živi u manjim jatima oko 5- 6 jedinki. Može po više sati da lebdi bez pomeranja pod uglom od 60-70% sa glavom okrenutom nadole i tako čeka da joj se plen približi.
Ishrana i razmnožavanje
Hrani se larvama insekata, račićima, mekušcima, a ponekad i ribom. Napada plen iz zasede, slično štuci.
Polnu zrelost dostiže nakon 2 godine, pri dužini od 6 do 8 cm. Mresti se u proleće, noću ili u jutarnjim satima, pri temperaturi vode 12-18°C, u delovima sa gustom vegetacijom. ženka u gnezdu na dnu položi od 75 do 2700 jaja koje brižno čuva. Razviće in-ovo traje 4-5 dana.
Biotop i areal
Nastanjuju močvarne i zabarene, vegetaciom bogate delove voda zamuljenog dna. Odgovara joj bentopelagium sa sledećim karakteristikama vode: pH 6,0 – 6,5; dH 5,0; t°aq = 5 – 24°C. Pri opasnosti od isušivanja ukopava se u mulj.
Naseljava sliv Dunava i Dnjepra tj. jugoistočni deo Evrope ( Blatno i Nižidersko jezero, donji tok Dnjepra, deo Mađarske, Češke i Slovačke. U okruženju postoje podaci za prisustvo umbre u Hrvatskoj, na Muri. Za područje Srbije prema ranijim podacima umbra se nalazila u slivu Dunava, dolini Mlave, Peka i donje Tise. Prve podatke o prisustvu umbre u Srbiji dao je Josif Pančić (1860) za Negotinsko blato a drugi nalaz mrgude beleži Medić (1896) u plavnoj zoni reke Save kod Surčina. Danas mrguda u Srbiji živi jedino u vodotoku Zasavica koji je 1997. god proglašen za Specijalni rezervat prirode kao dobro od izuzetnog značaja za Republiku.
Zaštita vrste
U celoj Evropi umbra ima status ugrožene vrste i pod najstrožijim je režimom zaštite (EN). Na listi je zaštićenih vrsta Uredbom Bernske konvencije Apendix I – Annex I. Na području Srbije Umbra krameri trajno je zaštićena kao prirodna retkost Srbije prema Uredbi o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. Glasnik R.Srbije br.50 od 09.07 1993).
