ZASAVICU PONOVO POSETILI CRNI IBISI
Na Zasavici tokom prvomajskih praznika u depresijama sa plitkom vodom na pašnjaku zabeleženo je ukupno 18 primeraka Plegadis falcinellus (crni ibis). Ova retka vrsta na Zasavici je beležena do sad manje od 10 puta za 25 godina. Ovaj broj od 18 primeraka je do sad najveći broj zabeležen u rezervatu do sad. Pored toga što su beleženi na pašnjaku, tokom posmatranja ovih ptica zapaženo je da 5-6 primeraka je odletelo ka koloniji čaplji, tako da postoji mogućnost da se i možda počne gnezditi. (više…)
NA ZASAVICI PRONAĐENA TERESTRIČNA (ZEMLJANA) FORMA MODROZELENE ALGE (Cijanobakterije) (NOSTOC COMMUNE) NAJSTARIJA GRUPA FOTOAUTOTROFNIH ORGANIZAMA NA ZEMLJI
Na Zasavici tokom obilaska terena sredinom januara na lokalitetu Sadžak pronađena je sluzavo-želatinozna materija na površini zemlje koja je predgledom uzorka utvrđeno da se radi o terestričnoj (zemljanoj) formi modrozelene alge (cijanobakterije) (Nostoc commune). (više…)
Retka patka Aythya Ferina opet na Zasavici
Na Zasavici je 22.05.2022.god., ponovo zabeležena , nakon nekoliko godina , patka Aythya Ferina, retka patka gnezdarica.
Drugi nalaz euro-sibirske patke u rezervatu
Patka (Tadorna tadorna) je vrsta vodenih ptica, rasprostranjena i uobičajena u evro-sibirskom regionu Palearktika. Ovo je ptica koja se gnezdi u umerenom Evro-sibiru. Većina populacija migrira u suptropska područja zimi, ali ova vrsta je uglavnom nastanjena u najzapadnijoj Evropi. Uobičajena je oko obale Velike Britanije i Irske, gde često posećuje slane močvare i ušća. Viđanja ove ptice su retka u Severnoj Americi gde se vodi kao retki posetioc u SAD i Kanadi. I pored smanjenja pogodnih lokacija ili fragmentacije staništa ovoj vrsti se populacijski trend povećava, i stoga se vrsta ne približava pragovima za ugrožene. U Srbiji predstavlja redovnu, ali malobrojnu vrstu tokom seobe i zimovanja. Najčešće je posmatrana na ribnjacima. Od 2011.godine je postala i gnezdeća vrsta u Srbiji. Na Zasavici prvi put je posmatrana 2013.godine na Valjevcu a ovaj nalaz (20.03.2022.god.) je drugi za rezervat. (više…)
Međunarodni dan vlažnih staništa
02. februara 2022. god. u celom svetu se obeležava Međunarodni dan vlažnih staništa kada je 1971.godine u Iranskom gradu Ramsaru ratifikovana Ramsarska konvencija o zaštiti i očuvanju svih vodenih i vlažnih staništa. Konvenciju je potpisalo 170 zemlja sa ukupno proglašenih 2400 Ramsarskih područja u svetu. Na našim prostorima konvencija je prvi put potpisana 1977. godine od strane tadašnje SFR Jugoslavije dok je Srbija konvenciju ratifikovala 1997. godine. U Srbiji je danas do sad proglašeno 11 područja, a poslednji je taj status dobio Nacionalni park Đerdap, krajem 2020. godine. Zasavica je status Ramsarskog područja stekla 2008. godine. (više…)
XIII Dan magarica
U subotu 12.06 2021.godine, u Vizitorskom centru SRP Zasavice održaće se XIII DAN MAGARICA (Svečanost u slavu ove divne korisne životinje)
Program susreta:
9-10 h okupljanje posetilaca i gostiju
9 h Početak TAKMIČENJA U SPRAVLJANJU PAPRIKAŠA OD MAGAREĆEG MESA
11 h takmičenje dece posetilaca u UKRAŠAVANJU PULADI (nagrade za tri najuspešnije ekipe)
Očekuje vas i prezentacija proizvoda od magarećeg mleka (kreme za lice, sapuni, liker i najskuplji sir na svetu)
DOBRO DOŠLI NA OVU JEDINSTVENU MANIFESTACIJU
Upravnik rezervata
Slobodan Simić
Predstavljeni rezultati projekta 5 evropskih država – Sava Ties o održavanju bioraznovrsnosti reke Save
Završna online konferencija SavaTIES projekta na kojoj su predstavljeni rezultati trogodišnje međunarodne saradnje za efikasno upravljanje stranim invanzivnim vrstama u dolini reke Save održana je 12. maja 2021. Neposredno pre finalne konferencije održan je redovan sastanak projektnih partnera, kao i sastanak članica Savaparks mreže. (više…)
Zasavica (Video)
meštena u jugoistočnom delu Evrope, u Srbiji, na području južne Vojvodine i severne Mačve, istočno od reke Drine i južno od reke Save, nalazi se Zasavica – Specijalni Rezervat Prirode / Special Nature Reserve, jedno od poslednjih izvorno očuvanih močvara. Mirna i pitoma, omogućila je opstanak brojne i raznolike flore i faune. Odlikuju je vodeni i močvarni ekosistemi s fragmentima poplavnih livada i šuma. Pod zaštitom je države od 1997. godine, kao prirodno dobro I kategorije od izrazite važnosti. Od 2009. godine je u uvrštena na Ramsarski popis vlažnih područja od međunarodne važnosti te je član EUROPARC Federacije od 2001. godine. (više…)
Policy Training
Partneri Sava TIES projekta će do maja organizovati online treninge za zainteresovane strane na temu upravljanja invazivnim stranim vrstama u zemljama kroz koje protiče reka Sava. Do sada su održani trenizi u Hrvatskoj (25.3.2021.), Bosni i Hercegovini (7.4.2021.) i Sloveniji (8.4.2021.), dok će poslednji biti održan u maju u Srbiji (5.5.2021.). Trening je namenjen zaposlenim u preduzećima, ustanovama i organizacijama čiji rad uključuje upravljanje prirodnim područjima ili prirodnim resursima, a suočeni su sa izazovima upravljanja stranim vrstama. Odaziv na dosada sprovedene treninge je bio izvrstan, što pokazuje i ukupan broj učesnika, njih više od sto. (više…)
Upoznajte invanzivne strane biljke – rod Reynoutria
U rod Reynoutria spadaju višegodišnje zeljaste biljke, sa jakim rizomom. Iz ovih rizoma razvijaju se izdanci koji mogu biti visoki preko 3 m i debeli oko 4 cm. Stabla su uspravna, šuplja i bez lišća na dnu. Listovi su veliki, široki, izduženi i ovalni. Cvetovi su poređani u metlice duge od 8 do 12 cm. Jedna biljka može imati oko 200.000 cvetova. Koren prodire u dubinu od 1 do 2 m i širi se. Ovo je uobičajen opis za nekoliko taksona iz ove grupe, koji su izuzetno slični i na kojima se primenjuju vrlo slične metode uklanjanja. U ovaj rod spadaju: Reynoutria japonica Houtt., Reynoutria sachalinensis (F. S. Petrop.) Nakai i T. Mori i njihov spontani i plodni hibrid Reynoutria x bohemica Chrtek et Chrtkova. Reynoutria sachalinensis (F. S. Petrop.) Nakai i T. Mori raste do 5 m u visinu. Ove biljke potiču iz istočne Azije. (više…)