Dabrova prisutnost u Zasavici očituje se kroz njihove impresivne građevine – brane i humke – koje ne samo da oblikuju vodenje tokove, već i obogaćuju biodiverzitet lokalnog ekosistema. Na ušću pritoke Batar, na potezu Crkvine-Bakreni Batar u k.o. Radenković, nalazi se brana dugom 30 metara i visokom 1,8 metara, od čega je 0,8 metara iznad nivoa vode. Ova brana je više od obične prepreke za protok – ona stvara mirne bazene, pomaže u očuvanju vlažnih staništa za brojne vodenih ptice, ribe i vodozemce, i omogućava samim dabrovima da lakše grade svoje humke i skloništa.

Tokom 2007. godine, dabrovi su pokazali izuzetnu građevinsku sposobnost i neumorno proširili svoju mrežu – podigli su još tri brane, čime je ukupni broj brana u ovom području povećan na četiri. Najduža brana sada dostiže impresivnih 50 metara, u koju je ugrađeno oko 30 m³ drveta. Takva količina drveta pokazuje koliko su dabrovi marljivi, precizni i organizovani, pažljivo birajući grane i debla da bi osigurali stabilnost i dugovečnost svojih građevina. Svaka brana je promišljena konstrukcija koja zadržava vodu, reguliše njen nivo i stvara optimalne uslove za život dabrova i drugih životinjskih i biljnih vrsta koje zavise od vlažnih staništa.

Aktivnosti dabra nisu ograničene samo na gradnju brana. Oni pažljivo planiraju svoje humke, koje služe kao skloništa i mesta za reprodukciju. Humke su izrađene od granja, drveta i zemlje, i često se nalaze u samoj vodi, čime dabrovi dodatno štite ulaz od predatora. Ulaz u humku je pod vodom, a unutrašnjost obuhvata nekoliko prostorija i pomoćne “ostave” za čuvanje drveta i hrane. Ove građevine predstavljaju prave primere prirodnog inženjeringa, gde je svaki detalj funkcionalan i prilagođen životu u vodenom okruženju.

Gradnja brana i humki je celogodišnja aktivnost dabrova. Iako su najaktivniji tokom večeri i noći, njihove dnevne aktivnosti uključuju stalno održavanje i proširivanje konstrukcija. Dabrovi su posebno marljivi pred promenu vremena; nekoliko sati pre nevremena, uočeno je da intenzivno pregledaju i popravljaju svoje brane i humke. Grane i lišće pažljivo se postavljaju na ulazne otvore, čime se osigurava dodatna zaštita i kontrola protoka vode. Ovaj prirodni instinkt pokazuje koliko dabrovi intuitivno prepoznaju ekološke promene i reaguju na njih, čime indirektno pomažu i drugim vrstama u njihovoj okolini.

Brane dabrova imaju višestruku ekološku vrednost. One zadržavaju vodu u sušnijim periodima, sprečavaju prebrzo oticanje reka, stvaraju jezera i močvare, i omogućavaju raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta. Ribe i vodozemci koriste mirne bazene za mrest i rast, dok ptice dolaze da se hrane i gnijezde u blizini. Biljni svet duž brana postaje bogatiji, jer povećana vlažnost tla omogućava rast različitih vodenih i močvarnih biljnih vrsta. Na taj način, dabrovi postaju ključni čuvari ekosistema, prirodni inženjeri koji oblikuju pejzaž i povećavaju otpornost životne sredine na klimatske promene.

Dabrova aktivnost u Zasavici takođe doprinosi edukaciji i turizmu. Posmatranje njihovog rada omogućava ljudima da bolje razumeju ekološke procese i značaj očuvanja vodenih staništa. Svaka brana i humka pričaju priču o marljivosti, instinktu i savršenoj prilagođenosti životinjskog sveta, a istovremeno podsećaju na harmoniju koju čovek može uspostaviti sa prirodom ako poštuje njene zakone.

Ukratko, dabrova prisutnost i aktivnosti u Zasavici predstavljaju impresivan primer prirodnog inženjeringa i očuvanja biodiverziteta. Njihove brane, humke i stalna aktivnost oblikuju pejzaž, zadržavaju vodu, obogaćuju staništa i omogućavaju opstajanje brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Tako dabrovi ne samo da grade svoja skloništa, već i čuvaju ekosistem, pokazujući kako marljiva i promišljena životinja može postati ključni čuvar prirodnog sveta.