O rasi
Istorijat
U periodu razvoja rasa osnovni uslov za očuvanje bilo je korišćenje ritova, močvara, pašnjaka i šuma. Tipične vrste XVIII veka bile su „reed-log“ iz Velike Mađarske Plavin i „Bokonyi“ poreklom iz šuma kraj dunavskih brda, kao i veliki broj crvene „Szalontai“ koja je pronađena na istočnoj granici Great Hungarican Plain-a. Kasna zrelost, spor rast, nizak procenat prirasta i povrh svega male količine mesa i podstandardna slanina (vanklase), bile su karakteristike ove rase. Njihova prednost bila je otpornost na oštre vremenske uslove i zarazne bolesti. Takozvana „spiny“ svinja koja se nije razlikovala mnogo od vepra (divlje svinje) jer je bila izvanredan trkač i uvek spremna na borbu, bila je najizdržljivija rasa u karpatskim planinama.
Poludivlji čopori šetali su šumama i pašnjacima tokom cele godine, krmače su se prasile u brlozima koje su same prorivale u tršćacima i duboko u žbunju. Prasići su uvek pratili krmaču, stasavajući u mlade svinje na oskudnim pašnjacima, provodeći zime napolju, kopajući i rijući obradivo zemljište ili jedući žir dobijajući malo mesa i slanine, postajući tako pogodne za klanje za dve godine starosti. Šume sa žirom hrasta i bukova kora rasprostranjene na ogromnom prostoru bile se mesto na kom se odvijao tov svinja.
Kao rezultat široke upotrebe kukuruza, preoravanjem šuma i pašnjaka u oranice drastično su se promenili uslovi za čuvanje i hranjenje ove vrste svinja u drugoj polovini XVIII veka. U XIX veku regulacija vodenih tokova još je ubrzala ovaj proces. Dolazi i do promena u zahtevima tržišta, sve više se osećala potreba za masnoćom i slaninom dobrog kvaliteta i manje masnim mesom.
Josef Palatin je kao poklon primio čopor rase, „Šumadija“ od 10 krmača i 2 vepra iz Topčiderskog krda od knjaza Miloša 1833. god. Rasna stoka razvila se u domaću, stekla reprodukciju i znatno doprinela razvoju nove rase svinja mangulica.
Od tog vremena različiti tipovi kuždravih svinja su naširoko držani u priobalnom regionu Mediterana, duž Balkana do planinskih delova Mađarske. Sredinom XIX veka od ovih rasa razvila se rasa mangulica koja je postala ekskluzivna vrsta u regionima gde se gaji kukuruz. Postojale su neke razlike između životinja koje su držane u dobrim uslovima od onih koje su bile u malim domaćinstvima na pašnjacima i koje su hranjene žirom.
Selekcija, briga o ukrštanju čopora kao definicija standarda rase, karakteristika vrste i zahtevane osobine su sprovedene u delo. Vanredni eksperti toga doba Bela Dorner Enesei i Ferena Csaky šef K. banya Fatting Plant-a bili sa zaduženi za rasu mangulica.
Tokom aktivnosti organizacije nacionalnog udruženja za rase životinja, nakon Drugog svetskog rata, počinje ponovni razvoj rasa, ali sa drastično smanjenim brojem svinja mangulica koje su ustupile mesto mesnatom tipu svinja.
Kuždrave i divlje vrste svinja često su smatrane mangulicama, međutim one nemaju zahtevane (osnovne) osobine koje ova rasa podrazumeva. Dakle pojam mangulice je posebnost na prvom mestu određena obimom (poljem, prostorom) za koje ovaj opis može biti upotrebljen onako kako treba za rasu.
Sa tačke gledišta strogo očuvanih gena nepomešane rase svinja, geni treba da odgovaraju detaljnom opisu rase sačinjenom na početka XIX veka. U tom pogledu smatramo da je pun pogodak rase mangulica, debeli tip svinje sa visokim kvalitetom masti i mesa.
O mangulici
Mangulica ima nizak stepen plodnosti, prosečno nosi 5-6 prasića. Krmača sa 9-10 prastića smatra se vanrednim slučajem.
Varijante mangulice, ako se posmatra čista rasa, potpuno i kompletno opisana u dokumentima rase, su sledeće:
- Blond mangulica – bela mangulica
- Swollow-bellied mangulica – mangulica lastavičijeg stomaka (Sremska crna lasa)
- Red mangulica – crvena mangulica
