Šume Specijalnog rezervata prirode Zasavica predstavljaju jedno od najlepših i najraznovrsnijih prirodnih bogatstava ovog područja. Njihova posebnost ogleda se u skladnom spoju hidrofilnih šuma, aluvijalnih zajednica i retkih biljnih vrsta koje pričaju priču o bogatoj istoriji prirode i njenom stalnom obnavljanju. Ove šume nisu samo stanište za biljke i životinje, već i dragocen prostor za istraživače, ljubitelje prirode i sve one koji žele da osete dah iskonske divljine.

Raznovrsnost šumske vegetacije

Hidrofilne šume

Šumsku vegetaciju Zasavice prvenstveno izgrađuju razne hidrofilne šume poljskog jasena, koje su često u kombinaciji sa:

• topolom
• vrbom
• crnom jovom

Aluvijalne zajednice

Na aluvijalnim gredama formiraju se zajednice koje su od posebnog značaja za očuvanje biodiverziteta:

• hrast lužnjak i grab (Genisto elatae-Quercetum)
• lipa, lužnjak i cer (Rusco aculeati-Tilio-Quercetum)

Ukupna šumovitost rezervata iznosi 16,74%, a od 1962. godine na potesu Vrbovac gaje se plantaže vrbe i hibridne topole na površini od 110 ha.

Stabla koja pričaju istoriju

Hrastovi duž Zasavice svedoče o vekovima prirodnog razvoja, a stara stabla zatrpana u tresetu i mulju govore o nekadašnjoj rasprostranjenosti ove vrste. Pored hrasta lužnjaka (Quercus robur L.), šuma skriva i:

• cer (Quercus cerris L.)
• jasen (Fraxinus angustifolia L.)
• brest ves (Ulmus effusa L.)
• divlju krušku (Pirus pirastri L.)

U priobalnim pojasevima, gde preovlađuje tresetno zemljište, raste crna jova (Alnus glutinosa L.), koja svojim korenom i azotofiksatornim bakterijama obogaćuje zemljište.

Žbunasto rastinje i biljni tepih šume

Među žbunastim vrstama najčešće se susreću:

• leska (Corylus avellana L.)
• kurika (Evonimus europeus L.)
• pasdren (Rhamnus cathartica L.)

Već u rano proleće šuma oživljava bojama i mirisima prvih cvetova:

• žuta breberina (Anemona ranunculiodes L.)
• mleta (Corydalis cava Vent)
• đurđevak (Convallaria majalis L.)
• niksica (Scilla bifolia L.)

Kako proleće odmiče, njihov tepih zamenjuju vrste poput ljuskavca, pavita i kozlaca.

Retke vrste – orhideje i parazitske biljke

Bela orhideja (Cephalanthera alba)

U preostalim fragmentima hrastovih šuma pronađena je retka orhideja Cephalanthera alba. Ova biljka doseže visinu do 60 cm, sa lancetastim listovima i belim cvetovima koji se javljaju od maja do avgusta. Raste u šumama hrasta lužnjaka i lipe, a danas se smatra retkom vrstom koja je u fazi spontanog izumiranja.

Ljubičasta vodnjača (Orobanche luteum)

Još jedan dragulj Zasavice je ljubičasta vodnjača – parazitska biljka koja nema hlorofil i razvija se na korenu drugih biljaka. Njena ljubičasta stabljika i cvetovi javljaju se tokom juna i jula. Ova vrsta je indikator livadskih zajednica nastalih čovekovim uticajem i govori o složenom odnosu prirode i čoveka.

Zasavica – riznica života

Šumski ekosistemi Zasavice čuvaju stotine biljnih vrsta koje su povezane u delikatnu mrežu života. Od moćnih hrastova i jasenova, preko retkih orhideja, pa sve do sitnih prolećnih cvetova, svaka biljka ima svoju ulogu. Njihova prisutnost svedoči o bogatstvu prirodne baštine Srbije i važnosti očuvanja ovakvih prostora.